A L K O H O L I Z A M
Alkoholizam je bolest zavisnosti koja nastaje zbog nekontrolisane i redovne upotrebe alkoholnih pića. Alkohol je psihoaktivna droga koja sistematski uništava onog koji ga konzumira jednako kao i njegovu porodicu i okolinu. To što je legalan ne znači da je manje štetan od ilegalnih droga. Zavisnost od alkohola jedan je od najvećih zdravstvenih problema u svetu, a šteta koju zavisnici od alkohola i oni koji povremeno prekomerno piju čine društvu daleko je veća od one koju izazivaju korisnici ilegalnih droga. Alkohol nije zabava već psihoaktivna droga koja menja raspoloženje, ponašanje i emocije čoveka. Prosek od 7 pića nedeljno tokom dužeg razdoblja izaziva neurološke i bihevioralne poremećaje.Postoje tri stepena pijanstva I Pripito stanje ili laki stepen pijanstva podrazumeva 0,5-1,5 promila alkohola u krvi; II Pijano stanje ili srednji stepen pijanstva podrazumeva 1,5-2,5 promila alkohola u krvi ; III Teško pijano stanje ili teški stepen pijanstva podrazumeva 2,5-3,5 promila alkohola u krvi.Zavisnost od alkohola može da bude kombinovana, psihička i fizička. Obično se prvo javlja psihička zavisnost koja kasnije prelazi u fizičku, a kao i svaka bolest, i alkoholizam ima svoj razvojni tok. Prva faza alkoholizma karakteriše se privikavanjem na alkohol. Što se više pije, to više raste podnošljivost prema alkoholu (tolerancija) koja je različita u zavisnosti od pojedinca. Usled porasta tolerancije, da bi se postigao isti efekat, potrebno je sve više i više pića. Druga faza alkoholizma započinje prestankom rasta tolerancije, a označena je alkoholnim zaboravom. Dolazi do zavisnosti od alkohola i do različitih znakova društvenih i zdravstvenih oštećenja. Ličnost i ponašanje alkoholičara se menjaju. Treća faza alkoholizma okarakterisana je kao nepovratno oštećenje (ireverzibilna). Započinje padom podnošljivosti alkohola. Alkoholičaru je na kraju dovoljna jedna čaša da se opije. On ima veliki broj alkoholnih oštećenja, smetnji i nesanicu. Svako drugačije reaguje na alkohol. Kako brzo i koliko će se neko napiti zavisi od mase organizma, pola (žene su osetljivije na alkohol), građe tela, metabolizma, psihičkog stanja, količine pojedene hrane pre i tokom pijenja, tolerancije, društva i očekivanja.
Po nekim studijama, alkoholičari u proseku prvo piće popiju između 13. i 15. godine, a do prve alkoholne intoksikacije to jest pijanstva dolazi između 15. i 17. godine. Zavisnost od alkohola se kod alkoholičara javlja između 25. i 40. godine života. Kod alkoholičara koji počnu sa pijenjem još u ranoj mladosti, zavisnost se javlja između 21. i 23. godine, jer umereno pijenje kod ovih osoba traje kratko. U proseku umiru pre šezdesete godine, što znači da im je životni vek kraći za 15 godina. Takođe, studije pokazuju da žene kasnije počinju sa pijenjem, ali žensko telo ima manje vode od muškog, te se sa manje unetog alkohola postiže ista alkoholemija.
Štetno delovanje alkohola na organizam čoveka
Alkoholičar je osoba koja nije u stanju da kontroliše sebe u dodiru sa alkoholom. Takva osoba ima poteškoća u porodici, na radnom mestu i u sebi samom. Alkohol uništava osobu koja pije time što remeti život alkoholičara, uništava njegovo samopoštovanje i poštovanje od strane drugih, direktno napada zdravlje i skraćuje život. Alkoholna ciroza jetre i alkoholna kardiomiopatija jedni su od najčešćih uzroka smrti hroničnih alkoholičara. Alkohol, takođe, uništava porodicu. Česti su slučajevi u kojima alkohol dovodi do siromaštva, razvoda, kriminala, pa čak i do samoubistva nekog od članova porodice. Takođe, razvoj dece u takvoj porodici je onemogućen, jer je konzumiranjem alkohola narušena briga za njih i njihovu budućnost. Dokazano je i to da alkohol smanjuje efikasnost na poslu, dovodi do lažnog osećanja boljeg rada, povećava broj nesreća na radu i dovodi u opasnost okolinu u kojoj alkoholičar radi i živi. U manjoj količini alkohol deluje na kontrolu i norme ponašanja. U većoj količini usporava reflekse, menja normalno mišljenje, dovodi do nerazumljivog govora i ošamućuje svest. U velikoj količini dovodi do nesvesnog stanja, a ponekad i do smrti. Posledice dugotrajnog konzumiranja alkohola su mnogobrojne i većina njih je fatalna po uživaoca.Alkohol nije hrana niti može biti zamena za nju! 2dl vina ima oko 150 kalorija, koliko i 6 kašičica šećera, ali nema minerala, belančevina, ni vitamina koji su neophodni sastojci hrane. Da bi funkcionisao, organizmu je neophodna hrana. Dok je u njemu alkohol, organizam ne može uzimati dovoljne količine hrane zbog čega on slabi. Neadekvatna ishrana i redovno konzumiranje alkohola direktni su uzroci brojnih oboljenja. Žestoka pića oštećuju pre svega nerve i izazivaju alkoholne psihoze. Dokazano je da pivo deluje na srce, a vino na jetru. Maligna oboljenja su češća kod alkoholičara u odnosu na opštu populaciju i to naročito karcinomi probavnog trakta, usne duplje, jetre i dojke kod žena. Više od 50% svih ciroza jetre vezano je za alkoholizam. Duševni poremećaji poput straha, ludila, otupljenja i halucinacija su, takođe, direktna posledica konzumiranja alkohola.
Razgradnja alkohola u organizmu je složen proces i ništa ga ne može ubrzati. Jetra razgrađuje oko 90% ukupne količine alkohola, a oko 10% alkohola se izlučuje nepromenjeno kroz pluća i bubrege kroz urin. Brzina razgradnje alkohola sledi regularni tok od 8-9g/h, što odgovara prosečno 0,1%o koncentracije alkohola u krvi na sat. Još nerazgrađen alkohol struji u krvotoku kroz organizam, dok ga jetra ne razgradi. Kod osoba sa bolesnom jetrom, kakva je često kod alkoholičara, jetra nije u stanjpreradi alkohol, pa on cirkuliše u krvi kao u nekom zatvorenom sistemu.
Pratite ovaj link da pogledate ispovest osobe izlečene od alkoholizma
